Usamljenost u socijalnoj izolaciji

Usamljenost u socijalnoj izolaciji

Nalazimo se u jednoj specifičnoj situaciji. Mnogi od nas čak nikada nisu ni čuli za karantin, a kamoli pomislili da će izolacija postati deo naše svakodnevnice.

Navike svakoga od nas su drugačije. Neko je navikao da često izlazi i kreće se, neko je navikao da često bude u kontaktu sa ljudima, neko da trenira, puno radi, ili jednostavno boravi izvan kuće.

Sve ove aktivnosti su, na nekin način, sada na pauzi. Sasvim je nova situacija u kojoj, ma kakve navike imali, svaki dan u isto vreme moramo biti u kući.

Zato, nije neobično ako se osećamo usamljeno, drugačije, ako smo zbunjeni i zabrinuti.

Međutim, koliko puta smo, posle napornog dana, kada on protiče „uobičajeno“, poželeli da možemo makar neko vreme da ne radimo ništa. Da ostanemo kod kuće, i…. Nastavak rečenice može biti drugačiji za svakoga.

Iako je ovo „prinudni odmor“, koji nismo planirali, možda ni želeli, a svakako ga nismo zamišljali na ovaj način, možda je prilika da radimo stvari koje, u uobičajenim uslovima, nekako ne stižemo.

Prisetite se, šta ste poslednji put poželeli, nakon napornog dana. Možda samo, da na miru popijete kafu. Da spavate malo duže. Kontaktirajte drage ljude sa kojima ne stižete da se čujete jer, nekako, uvek nedostaje vremena.

Ispunite sebi neku sitnu želju, mali hir. Udovoljite sebi. Možda je ova situacija idealna za tako nešto.

Za vas,

Lana Smiljanić Vukadinović

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *