Šta ako volim dve osobe u isto vreme?

Šta ako volim dve osobe u isto vreme?

Kroz svoju praksu neretko se srećem sa pitanjem da li se može voleti više od jedne osobe?  Naravno, da se može voleti više jer ima različitih vrsta ljubavi kao što je roditeljska, prijateljska, ljubav prema životinjama i sl. Drugim rečima, različite vrste ljubavi u odnosu na to sa kim ostvarujemo bliski odnos ili vezanost. Ali to je nekako opšte poznato i nije odgovor na postavljeno pitanje. Jer klijenti i klijenkinje  zapravo žele da saznaju može li se osećati romatična ljubav prema dve osobe (ili više) u isto vreme.

Odgovor je moguće je. Zašto? Na ovom mestu neću u ulaziti u raspravu jesmo li po prirodi monogamna bića ili ne. Za moj lični ukus pitanje monogamije nije samo pitanje prirode već je pitanje društvene konstukcije kojoj zapravo podleže svaki psihološki pojam. Monogamija se visoko  vrednuje u većini društava i tu vrednost tokom odrastanja učitavamo i internalizujemo u svoj moralni sistem. Prevara kao kršenje načela monogamije se često oštro osuđuje, povezuje sa izdajom, proneverom, odbacivanjem, izaziva bol, tugu i patnju, urušava odnos između dvoje ljude a dugoročno može da uruši poverenje generalno u partnerske odnose.

Zato se nekako i podrazumeva da se romantična ljubav sme osećati samo prema jednoj osobi. Naglašavam sme jer je to društveno normirano a generalno samo osećanje može biti prisutno i prema dvema (li više) osoba istovremeno. Najčešće mi realno ostvarujemo emotivnu povezanost ili afektivno vezivanje( attachment) sa jednim partnerom jer je priroda vezivanja takva da jedna osoba postaje specifično vredna i važna, ka njoj usmeravamo svoju energiju, ona je u fokusu naše pažnje, interesovanja i i neko ka kome usmeravamo seksualnu i emotivnu energiju. Ali postoje i primeri gde osobe afektivnu vezu mogu ostvariti i sa dve osobe istovremeno. Kako ? Zato što kao ljudska bića imamo sposobnost da volimo i da budemo voljeni i kako je to od 50-ih dokazano ta sposobnost počiva na biološkim osnovama. Drugim rečima, sposobni smo za ljubav a nema limita koliko se može voleti u životu.

  Kada ostvarujemo vezivanje (attachment) sa drugom osobom ona obično uključuje više komponenti od kojih je osećanje ljubavi samo jedna. Ona uključuje intimnost ili seksualnost, brigu i emotivnu privrženost odnosno bliskost. Ove komponente ucrtane su  u Sternbergovom trouglu koji ne treba shvatiti kao zeleno svetlo za prevaru😊 Sternberg je pun kvalitet romatične ljubavi upravo prikazao kroz tri dimenzije : intimnost (seksualnost), bliskost (unutrašnja, emotivna povezanost) i odanost (tendencija da želimo da sa partnerom ostanemo dugo zajedno). Ono što je ključno da iako ove komponente najčešće idu zajedno one nisu neraskidivo povezane. Svaka komponenta ili dimenzija može da stoji sama za sebe.  Zato kada ljudi kažu da vole dve osobe u isto vreme treba proveriti da li prema svakoj osećaju pun kvalitet ljubavi ili prema jednoj osobi osećaju odanost, a prema drugoj intimnost što pogrešno tumače kao potpunu ljubav. Povremeno se dešava da se u odnosu sa nekom osobom jedna komponenta „izgubi“- na primer odnos prema jednoj osobi ispunjen je bliskošću i odanošću ali izostaje intimnost. Paralelno sa tim može se intimnost ostvariti ili osećati prema drugoj osobi.

Sv ovo o može zbunjivati. Ako počnemo paralelno da osećamo nešto prema drugoj osobi koja nije naš partner možemo pomisliti da sa nama nešto nije u redu. Možemo kriviti ili osuđivati sebe ili upasti u neku od tipičnih zabluda kako ljubav vremenom „bledi“, kako se svi partneri na kraju „pretvore u prijatelje“… Možemo započeti dve veze paralelno, možemo biti u agoniji kog partnera/ku izabrati i sl. Pre nego što krenemo sa takvim vrtlogom misli dobro bi bilo zastati i prispitati -kakva vrsta ljubavi se oseća, kakav je kvalitet emotivne privrženosti tj afektivne veze (attachmenta) i šta nam to govori. Ako smo u dugoj vezi i ako intimnost „bledi“ možemo odlučiti da radimo na toj dimenziji, da obogatimo intimni život i vratimo onu strast sa početka. A možemo odlučiti otići iz tog odnosa i krenuti u pravcu kuda nas strast nosi. A možemo odlučiti razvijati dve emotivne veze… Ključno je razumeti da iznad svega stoji odluka. Skloni smo da ljubav pripisujemo višim silama ali zapravo pitanje partnerstva jeste izbor. I kako reče jedna moja prijateljica svaki dan se iznova donosimo odluku da li ostajemo u nekom odnosu ili ne, svaki dan vršimo mali, nesvesni reizbor partnera i preispitivanje gde smo mi u odnosu na taj odnos.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *