Rolerkoster emocija u socijalnoj izolaciji

Rolerkoster emocija u socijalnoj izolaciji

 

Još neko na relorkostru emocija u socijalnoj izolaciji?

 

Prvo je došla ljutnja, pa strah, zabrinutost za roditelje, pa olakšanje što smo konačno dobili malo vremena za sebe, radost zbog novog cveta na terasi, pa dosada, pa mi je dosta i knjiga i serija i filmova i kreativnih projekata i društvenih igara i na posletku tuga.

 

Za mene je to bila tuga što ne mogu da šetam parkovima, a miriše na proleće. Tuga što ne mogu da šizim na plesnoj večeri. Tuga što prijatelje nisam zagrlila već punih 40+ dana (a ja sam zagrljajko).

 

Ako ste imalo slični meni, verujem da su i vas zadesile neprijatne emocije poput frustracije, dosade, straha, anksioznosti i tuge.

 

Ono što često viđam kod klijenata i kod ljudi u privatnom životu jeste da su ove emocije često percipirane kao negativne i da ih treba izbeći, zatomiti, gurnuti “pod tepih”, te prisiliti sebe da budemo zahvalni i radosni. Ipak, svaka emocija gurnuta “pod tepih” će pre ili kasnije izaći i dočekati nas na nekom drugom frontu, ponekad i neočekivano kroz zdravstvene tegobe.

 

Prava istina je da emocije nisu pozitivne i negativne, već prijatne i neprijatne. I iako težimo i radije osećamo prijatne emocije, one neprijatne imaju važnu svrhu u našem životu.

 

One su čest signal da se u okruženju dešava nešto nepoželjno i podstiću nas da reagujemo kako bismo se prilagodili nastalim okolnostima.

 

Samo zamislite da šetate gradom i pred vas istrči tigar. To opažanje da se pred vama nalazi velika opasna mačka kojoj tu nije mesto, u vama bi prouzrokovala strah. A strah je emocija koja nas podstiče da pobegnemo iz situacije koja je za nas ugrožavajuća, ali izbežna. Tako se i u doba korone pojavio strah, a izbegavanjem kontakta sa drugim ljudima i pridržavanjem mera predostrožnosti, mi zapravo izbegavamo (ili barem radimo sve što je u našoj objektivnoj moći) da se razbolimo i ugrozimo svoje zdravlje i život. Drugim rečima, adekvatna količina straha nas je podstakla da budemo mudri i brinemo o sebi.

 

Ljutnja nam je pokazala da se naš sistem vrednosti ne poklapa sa sistemom vrednosti drugih ljudi. Ovo je posebno bilo izraženo na društvenim mrežama gde sam mogla videti mnoge kritike upućene onima koji se i dalje ponašaju nonšalantno. Ljutnja tome i služi. Da njome pokažemo da nas nečije ponašanje ugrožava i podstakne nas da pošaljemo jasnu i asertivnu poruku da želimo da ga promeni.

 

Međutim, ako vaša ljutnja nije dala rezultat, a vi je i dalje osećate, verovatno je reč o neadekvatnoj količini ljutnje usmerene na one na čije ponašanje ne možete uticati (na primer, na prijatelje na fejsbuku ili na sugrađane koje i ne poznajete), Važno je znati kada stati i okrenuti se sebi i onome što možete kontrolisati, a to su sadržaji koje konzumiramo i ono što mi možemo učiniti da zaštitimo sebe bez obzira na druge.

 

Na posletku je za mene došla tuga. Iako neprijatna, ova emocija je izuzetno korisna. Za razliku od ljubavi koja nas za nešto ili nekoga vezuje, tuga je emocija koja nas od nečega razvezuje. Ona nam pomaže da prihvatimo neizbežnu situaciju, poput činjenice da moramo poštovati policijski čas, ma koliko nam se to ne dopadalo.

 

Tek kada prihvatimo ono na šta ne možemo uticati, niti svojom aktivnošću promeniti, možemo se okrenuti onim aspektima našeg života koji ga i dalje mogu činiti kvalitetnim.

 

A ako prepoznajete prostor da se pozabavite i nekim dugo odlaganim temama, partnerskim odnosima, porodicom ili roditeljstvom, tu smo da vam budemo podrška.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *