Kada nas ostavlja osoba koju volimo

Kada nas ostavlja osoba koju volimo

Da li vam se nekada desilo da vas ostavi osoba za koju ste mislili da je „ona prava/i“?

Čini vam se da vam ide dobro, slažete se, smejete se, izlazite, razumete se, lepo vam je, i… Samo jednog dana osoba saopšti da odlazi od vas?

Poznato?

Kada nas ostavlja osoba koju volimo, i sa kojom smo hteli i planirali da budemo, ponekad imamo osećaj da će tuga da nas preplavi. Osećamo se igubljeno, znenađeno, iznevereno, ljuto, a sve ove emocije, sastavni su deo procesa tugovanja.

Tugu osećamo kada procenimo da smo zauvek izgubili nešto što nam je izuzetno emotivno važno. Posebno je bitno znati da to što smo izgubili ne mora obavezno da bude „objektivno“ važno. Dakle, ne mora da bude važno nekom drugom, nego samo nama. Prema tome, što nam je izgubljena stvar, predmet, osoba važnija, osećanje tuge zbog gubitka  je snažnije.

Proces tugovanja ponekad može biti dug, pa se osobi čini da prelazi u osećanje sa kojim ne može da izađe na kraj, uslovno rečeno. Međutim, čak i ova pojava, ima smisla i nečemu služi. Dakle, kada tuga traje dugo, znak je da nam je gubitak zbog kog tugujemo izuzetno važan, i potrebno je vreme da bi se navikli na taj gubitak. Odnosno, da bi prihvatili činjenicu da  se život i sa gubitkom, nastavlja. Dakle, tuga, čak i „dugotrajna“, ma koliko bila teška, zamorna i neprijatna, ima svoju funkciju-zaštitnu funkciju. Dok tugujemo, pripremamo se za sve ono što nas čeka.

“Opraštamo se” od ideje da ćemo sa tom osobom da budemo, kako smo mi to želeli, ili se nadali, i  pripremamo se za nastavak života bez te osobe.

Dakle, kada nas ostavlja osoba koju volimo, prirodno je da budemo tužni, onoliko koliko nam treba, da bismo mogli da nastavimo dalje. Iako je ponekad teško, naporno i mislimo da neće proći, potrebno je da sebi damo prostora da “odbolujemo” gubitak.

 

Za vas,

Lana Smiljanić Vukadinović

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *