Iz muškog ugla

Iz muškog ugla

 

Obično se misli da pripadnice ženskog  roda provode previše vremena pričajući i razmišjajući i o partnerskim odnosima. Nekako nam  je to društveno normalizovano. Ništa neobično videti u kafiću scenu koja neodoljivo podseća na  čuveni sitkom  „sex and the city“. Lako nam je zamisliti četiri drugarice koje uz drugu popodnevnu kafu ćastaju  o uvek aktuelnim pitanjima partnerskih odnosa.

Ali šta je sa muškarcima?

Obično vlada mišljenje da njih ne dotče toliko ta tema. Ili se rukovodimo onim uverenjem da kada oni pričaju o partnerskim odnosima to se uvek svodi na jednu stvar- sex. Ali, da li je baš tako ili su muškarci nepravedno izloženi društvenoj predrasudi?

Prisustvovala sam nedavno razgovoru između mog momka i njegovog drugara. Razgovor mi je privukao pažnju iz razloga što sam  uhvatila da to liči na jedan u nizu uobičajnih razgovora sa mojom drugaricom. Naime, junak priče (drug mog momka) se iskreno požalio kako se ne snalazi u partnerskim odnosima. Teško mu je da ima inciijativu. Generalno je povučen i ne voli  uvek da  se ističe. Svaka ideja o inicijativi ga dubinski prepada. Do sada je imao par vezica ali ništa što bi ga dublje „uvuklo u priču“. Drugim rečima, prepadnut je od uvida da on i nema veština potrebnih za dublji partnerski odnos. Ili samo nije imao priliku da ih razvije.  Želi da ostvari tu priliku ali uvek se povuče u sebe na prvom koraku. Strah od neuspeha ili nešto drugo. Poenta je do do nedavno ni sa kim nije ni pričao o tome. Najbilže muško društvo ga uglavnom zeza ili prekreće temu ka lascivnom sadržaju. Stojeći po strani i slušajući to razmišlljala sam koliko zapravo smo slični u svojim strahovima bez obzira na rod : strah od odbijanja, napuštanja, strah kakav ćemo utisak ostaviti na prvom sastanku, kao ćemo se pokazati prve vrele noći,strah da ćemo ostati sami…

Iz daljeg prisluškivanja sam saznala da nije samo u pitanju inicijative već i to što se vremenom oseća sve više izolovano od društva. On je na pragu tridesete a većina njegovih drugara je u vezi. Kako reče „ onaj je stalno sa M, onaj drugar stalno sa svojom N …“. Zbog toga što se oseća neostvareno na ovom polju ili kao osoba viška- gotovo da je prestao da izlazi ili da poziva ekipu na druženje. Nedavno je upoznao momka koji je isto „single“ što mu daje nadu da zajedno mogu „ u akciji“.

Slušam ja to i razmišljam koliko se svi često nađemo u sličnim problemima. Kada sam gotovo tri godine bila sama uopšte mi nije bilo svejedno. Slično sam se osećala i razmišljala i nekad sam izbegavala parove namerno. Podsećalo me je da moje „bolno mesto“.

Iz ovog ugla čini mi se da je muškom rodu još nekako i teže. Društvo nije baš blagonaklono prema muškim „emotivcima“. Od njih se često očekuju neke malo žešće uloge ili neosećajnost. Obično se misli da oni nemaju problema da ostvare vezu makar i za jednu noć. Ali to je generalno predrasuda. Bez obzira na rod svi se srećemo sa istim večitim glavobolja. Ostvariti kvalitetnu vezu nije uvek lako.

Zato smo tu da pomognemo. Mi se ne rukovodimo predrasudama. Razumemo te zavrzlame. I same smo se petljale u različitim. Zato ne oklevajte. Ako društvo nema sluha za vas pišite nama. A do tada – malo inicijative nikada nije na odmet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *